Nova zgrada Instituta BioSens u Novom Sadu za naučnike i novoosnovana preduzeća podstiče istraživanja o digitalnim inovacijama u poljoprivredi
Kriza nedostatka hrane je globalna i svaki doprinos njenom suzbijanju je neprocenjiv. Zahvaljujući digitalnim inovacijama naučnika na Institutu BioSens u Novom Sadu, poljoprivrednici u Srbiji imaju mogućnost da reše probleme na svojim njivama, povećaju prinose i gaje više useva. Ova postignuća su dovela do toga da Institut bude prepoznat kao globalni lider u digitalizaciji poljoprivrede.
Ali Institut želi da svoj domet i težnje podigne na još viši nivo. To je očigledno u njegovoj novoj zgradi, zvanično otvorenoj krajem aprila. Sada, sa skoro 7000 kvadratnih meatara najsavremenijih objekata, on je spreman da povede Srbiju u novo doba sajber-poljoprivrede.
„Mi otvaramo novo poglavlje zahvaljujući novim laboratorijama za vrhunski istraživački rad u domenu nano- i mikrotehnologije”, kaže Vladimir Crnojević, direktor Instituta. „Imamo i veliki data centar koji će podržavati veštačku inteligenciju, satelitsko fotografisanje, bioinformatiku i sve ono što donosi budućnost.”
- Pročitajte kako roboti-pastiri pomažu srpskim poljoprivrednicima da se izbore sa nedostatkom radne snage
Privlačenje vrhunskih talenata iz celog sveta
Kao deo Univerziteta u Novom Sadu, Institut će u novoj zgradi primiti oko 250 naučnika i novoosnovanih preduzeća koji će razvijati inovativna rešenja u poljoprivredi i biotehnologiji. BioSens pruža konkurentne usluge i uvodi digitalne inovacije, uz istovremeno povezivanje istraživanja, preduzetništva, nauke i rešenja spremnih za komercijalizaciju.
„Srbija je danas prepoznata kao naučna destinacija”, kaže Vesna Bengin, suosnivač Instituta. „Na konkurse koje objavljujemo javljaju se vrhunski istraživači iz celog sveta. Studenti u Srbiji biraju smerove studiranja na osnovu mogućnosti da se zaposle u Institutu BioSens i da svoju naučnu karijeru grade u svojoj zemlji. To su neverovatni rezultati.”
Mada već zapošljava naučnike sa svih kontinenata, sa svojom novom, visokosofisticiranom opremom, Institut će moći da ojača svoj naučni potencijal.
„Institut će imati mogućnost da privuče više vrrhunskih talenata, ne samo iz Srbije, već iz celog sveta”, kaže Felicitas Ridl, direktorka za inovacije i konkurentnost u Evropskoj investicionoj banci. „Imaće jedinstvenu priliku da projektuje održiva i digitalizovana rešenja za poljoprivredu, koja su od suštinskog značaja za hvatanje u koštac sa izazovima koje predstavljaju klimatske promene i nedostatak resursa i hrane.”
Gotova digitalna rešenja za poljoprivrednike
Ovo je prva zgrada ove vrste ikada izgrađena u Srbiji i na Balkanu, jer je projektovana da sprečava vibracije i tako omogućava korišćenje visokoosetljive opreme za razvoj senzora i za mikro- i nanotehnologije.
„BioSensov Centar izvrsnosti obezbediće sektoru poljoprivrede opipljiva digitalna rešenja”, kaže Marija Gabrijel, komesarka EU za inovacije, istraživanja, kulturu, obrazovanje i mlade. „On je svetionik izvrsnosti u istraživanju i inovacijama u Srbiji i celom regionu Zapadnog Balkana”.
Inovacije koje doprinose održivoj poljoprivredi
Sredstva za izgradnju zgrade jednim delom, u iznosu od 14 miliona evra, potiču od bespovratnih sredstava EU dodeljenih za ANTARES projekat Instituta, čiji je cilj da BioSens postane „Evropski centar izvrsnosti”. Preostalih 20 miliona evra finansirano je iz zajma, zaključenog 2010. godine sa Evropskom investicionom bankom, za razvoj istraživanja u Srbiji i od strane Vlade Srbije. Od 2005. godine, Evropska investiciona banka obezbedila je 415 miliona evra za finansiranje ovog sektora na Zapadnom Balkanu, kao pomoć za izgradnju, renoviranje i digitalizaciju objekata za obrazovanje i nauku.
Sa budžetom od gotovo 30 miliona evra, ANTARES je najveći istraživački projekat koji je Evropska unija ikad finansirala u Srbiji. On je omogućio Institutu BioSens da naraste sa svega 50 zaposlenih na svom početku, 2017. godine, na preko 140 zaposlenih, od kojih je više od 50 doktora nauka.
Male stvari koje mnogo znače
Inovacije Instituta već su postale pouzdana pomagala poljoprivrednicima u Srbiji. Njih preko 20.000 koristi digitalnu platformu nazvanu AgroSens, koja pruža pristup podacima kao što su vremenska prognoza i satelitski snimci useva. Ona daje informacije o rastu biljaka, intenzitetu fotosinteze i raspoloživosti vode i hranljivih materija, što poljoprivrednicima omogućava da optimizuju svaki korak svoje proizvodnje.
Institut je takođe razvio metod za rano predviđanje prinosa pšenice, na osnovu algoritama veštačke inteligencije. Uređaj Plant-O-Meter emituje svetlost iz odabranih delova spektra koja se reflektuje od biljke i za samo nekoliko sekundi pruža preciznu procenu njenog stanja. Podaci se putem bluetooth veze šalju pametnom telefonu zemljoradnika, zajedno sa GPS lokacijom uzorka.
„Digitalna poljoprivreda je sinergija između tehnologije i poljoprivrede, koja je neophodna u vremenima klimatskih izazova, kako bismo obezbedili da poljoprivreda bude održiva, da daje bolje rezultate i da naša zemlja može da pruži adekvatnu podršku našim poljoprivrednicima i obezbedi njihovu konkurentnost u budućnosti”, kaže premijerka Srbije Ana Brnabić.
Možda je najpoznatiji izum BioSensa robot nazvan Lala koji se kreće po parceli po unapred definisanoj putanji, uzima uzorke zemljišta i odmah ih analizira. Time se zemljoradnicima pomaže u donošenju odluka u pogledu setve, navodnjavanja i primene đubriva, pesticida i herbicida. Lala je finansiran iz sredstava programa Evropske unije za istraživanje i inovacije Horizont 2020.
