Inovacije podstiču ekonomsku konkurentnost Evrope, ali mnogi preduzetnici se muče da dobiju podršku kako bi ostvarili svoje ideje. Jedna od novijih pojava koja privlači pažnju u pojedinim delovima Evrope jesu naučno-tehnološki parkovi.
„Inovacije su ključni faktor za ekonomski uspeh zemlje, ali to sa sobom nosi i rizike”, kaže Gordana Danilović Grković, direktorka Naučno-tehnološkog parka Beograd. „Ako poslovna ideja ne uspe, gubitak snosi inovator, ali ako uspe, od toga korist ima celo društvo.”
Mentori i stručnjaci
Kada je 2015. godine otvoren Naučno-tehnološki park Beograd, bio je prvi takve vrste u Srbiji. On koristi mentore i stručnjake iz niza sektora kako bi pomogao preduzećima da pronađu sredstva za finansiranje i da uđu na nova tržišta, povezujući ih sa zajednicama koje mogu podstaći njihov rast. Park je do sada podržao više od 240 tehnoloških preduzeća u ranoj fazi razvoja, od kojih su dve trećine startapovi. Zahvaljujući tome Beograd je postao jedan od centara inovacija na Balkanu.
Evropska investiciona banka je podržavala park od njegovog osnivanja.
Podrška finansijske institucije EU
Beogradski park je osnovan kao partnerstvo između Vlade Srbije, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu, uz podršku Vlade Švajcarske. Dobio je podršku i od Evropske investicione banke, koristeći deo kredita od 200 miliona evra zaključenog sa Srbijom 2010. godine za unapređenje istraživanja i razvoja u javnom sektoru.
Startapi čine dve trećine preduzeća koje je park do sada podržao. Kao regionalni tehnološki centar, park je razvio osam programa prilagođenih različitim razvojnim fazama, uključujući Raising Starts, kao prvi akcelerator za preliminarno (pre-seed) finansiranje u Srbiji. Ti programi pružaju podršku preduzećima koja zapošljavaju više od 2800 visokoobrazovanih pojedinaca i izvoze u preko 60 zemalja. Preduzeća mogu koristiti tri inovacione laboratorije u okviru parka (3D laboratoriju, lasersku laboratoriju i elektro laboratoriju).
Integracija visokotehnološkog tržišta
EIB Global, razvojni ogranak Evropske investicione banke, često podržava inovacije i mala preduzeća. Ta podrška se u Srbiji odvija kroz nove naučno-tehnološke parkove, inovacione laboratorije i renoviranje objekata namenjenih naučnicima.
„Region Zapadnog Balkana može mnogo dobiti razvojem pouzdanih tržišta preduzetničkog kapitala i unapređenjem saradnje između naučne zajednice, državnih organa i poslovne zajednice radi podsticanja svog startap ekosistema,” kaže Damjan Sorel, šef Regionalnog centra EIB Global za Zapadni Balkan. „Ustanove poput Naučno-tehnološkog parka u Beogradu pokretači su rasta koji proizilazi iz poslovanja u oblasti visoke tehnologije. Takve inovacione centre treba dalje širiti kako bi se identifikovale platforme za saradnju koje mogu integrisati regionalno tržište i obezbediti njegovo globalno pozicioniranje.”
Inovacioni ekosistem Zapadnog Balkana
Prema rečima Gordane Danilović Grković, jedan od ciljeva beogradskog parka bio je da pokaže da je moguće razviti složene platforme u regionu, a drugi da otkrije potencijal mladih ljudi sa univerziteta. „Time se utire put osnivanju drugih centara izvrsnosti u Srbiji, a i šire, ugledajući se na naš primer.”
Vlada Srbije pomogla je u izgradnji još tri naučno-tehnološka parka u Novom Sadu i Nišu (uz finansiranje od Evropske investicione banke), kao i u Čačku. Novi Sad i Niš dobili su finansijska sredstva iz kredita Evropske investicione banke dodeljenog 2010. godine. Naučno-tehnološki park Beograd pomogao je i u formiranju sličnih inovacionih centara u glavnom gradu Crne Gore, Podgorici, kao i u Banjoj Luci u Bosni i Hercegovini.
Science Technology Park Serbia
Partnerstva širom sveta
Od svog osnivanja, park je izgrađivao startap ekosistem i podsticao mlade ljude da postanu preduzetnici. Razvio je usluge i programe za nove timove i preduzeća, kao i za naprednije tehnološke firme koje nastoje da uđu na nova tržišta i da privuku investicije.
„Stručnjaci parka pružaju podršku u razvoju strategije, u oblasti finansiranja preduzetničkim kapitalom, u vezi sa finansijskim pregovorima i pravnim aspektima,” navodi direktorka Grković.
Takođe su uspostavljeni partnerski odnosi širom sveta, na primer u Izraelu, Francuskoj, Španiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Švajcarskoj.
„Samo tokom 2024. godine, organizovali smo pet misija kako bismo otkrili nova tržišta za srpske startapove, omogućavajući im da učestvuju na vodećim globalnim tehnološkim konferencijama kao što su VivaTech, Web Summit, StartupDays, kao i London Tech Week,” kaže Grkovićka.
Oblasti kojima se bave startapi koji rade u Naučno-tehnološkom parku Beograd obuhvataju informacione tehnologije, biomedicinu, robotiku, nanonauke, energetsku efikasnost, pametne gradove i inovativnu poljoprivredu. Oni razvijaju raznovrsne inovativne proizvode u tako različitim oblastima kao što su sobne biljke u stanovima, neinvazivno daljinsko praćenje pčelinjih kolonija, personalizovani pristupi zdravlju žena, terapeutske igračke za logopede ili robotizovane platforme za učenje namenjene deci.
Više od običnog kancelarijskog prostora
Gđa Grković ističe da je važno razumeti ciljeve i funkcije tih organizacija koje podržavaju inovacije i izbeći zamke. „Bitno je znati kako sarađivati sa takvim organizacijama da bi se izbegle zablude koje su često komplikovale razvoj parkova, inkubatora, inovacionih centara i čvorišta,” kaže Grkovićka. „Institucije kao što je beogradski park ne treba svesti na prosto iznajmljivanje kancelarijskog prostora niti ih ceniti samo po broju događaja ili projekata koje organizuju.”
Dodaje da njihov uspeh, umesto toga, treba meriti pokazateljima kao što su broj novih startap preduzeća, njihov rast, komercijalizacija inovacija, rast izvoza i broj novih radnih mesta.
„Tek ako se posmatraju na taj način, parkovi mogu postići pun potencijal i dati značajan doprinos privrednom rastu,” zaključuje direktorka Grković.
PUBLIC SECTOR RESEARCH AND DEVELOPMENT
The project concerns a series of investments aimed at revitalising public R&D in Serbia.
