Nije lako pokrenuti projekte i učiniti ih podobnim za finansiranje. Često su potrebne godine da bi se sklopile sve kockice – od pripreme projektne dokumentacije do pronalaženja finansijskih sredstava.
Kako bi pomogla zemljama Zapadnog Balkana da pokrenu strateške projekte, Evropska komisija je 2009. godine uspostavila Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF).
„Okupljajući Evropsku uniju, međunarodne finansijske organizacije, bilateralne donatore i korisnike, WBIF je u mogućnosti da mobiliše daleko veći obim ukupnih investicija za projekte razvoja u oblasti saobraćaja, energetike, klime i životne sredine, ljudskog kapitala i privatnog sektora”, kaže Holger Šreder, šef sektora regionalnih programa za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju.
WBIF je pružio ključnu pomoć privredama Zapadnog Balkana i podržao napredak regiona u procesu pristupanja i približavanju Evropskoj uniji.
Investicioni kapacitet Zapadnog Balkana
WBIF je glavni instrument za sprovođenje Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan koji je usvojen 2020. godine kako bi se pokrenuo dugoročni oporavak regiona i podstakla regionalna društveno-ekonomska integracija.
U okviru Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, WBIF je odobrio 68 vodećih projekata koji bi trebalo da mobilišu investicije u ukupnoj vrednosti od 10,5 milijardi evra, uključujući 3 milijarde evra bespovratnih sredstava EU, za razvoj održivog transporta, energetike, životne sredine i klime, digitalizacije, ljudskog kapitala i privatnog sektora.
Neki od očekivanih rezultata tih projekata, između ostalog, su:
- 489 km novih i unapređenih železničkih pruga
- 1.920 MW kapaciteta obnovljive energije
- 123 km dalekovoda
„Projekti koje podržava WBIF donose direktne koristi građanima i preduzećima na Zapadnom Balkanu, na primer obezbeđujući bolju vodu za piće i sanitarne uslove za 1,2 miliona ljudi ili podržavajući obrazovanje za 220.800 učenika”, kaže Šreder.
Iako je finansiranje bespovratnim sredstvima važno, Evropska unija obezbeđuje i sredstva za garancije, pomoću garantne linije za Zapadni Balkan, da bi minimizirala rizike za investitore i time omogućila investicije. WBIF je podržao Zapadni Balkan i za vreme pandemije kovida-19, kao i energetske krize, paketom energetske podrške vrednim milijardu evra.
Ključni partner
Evropska investiciona banka, finansijska institucija Evropske unije, jedan je od partnera osnivača WBIF-a. Evropska investiciona banka upravlja sa 23 od 68 vodećih investicija u okviru Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan. Za investicije pod vođstvom EIB u okviru Plana opredeljeno je 1,7 milijardi evra bespovratnih sredstava za investicije ukupne vrednosti 5,3 milijardi evra u projekte u oblasti obnovljive energije, vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda, infrastrukture u obrazovanju i železničkog, drumskog i vodnog saobraćaja.
„Dugoročno partnerstvo sa Evropskom investicionom bankom ključno je za uspeh WBIF-a, pre svega kada je reč o investicijama u veliku infrastrukturu”, kaže Šreder. „Takođe cenimo Evropsku investicionu banku kao ključnog partnera u sprovođenju garancija Evropskog fonda za održivi razvoj plus.”
48% sredstava EU plasirano preko EIB
Od 2009. godine, za investicije pod vođstvom Evropske investicione banke u okviru WBIF-a opredeljeno je 2,1 milijardi evra bespovratnih sredstava za investicije ukupne vrednosti 15,6 milijardi evra. U celini gledano, 48% sredstava WBIF-a plasirano je preko investicija kojima upravlja EIB.
To obuhvata železnički Koridor 10 u Srbiji, kojim će se modernizovati glavna trasa koja se proteže pravcem sever–jug, a prolazi kroz Srbiju i sastavni je deo proširene transevropske transportne mreže (TEN-T) koja povezuje zapadnu i srednju Evropu sa Grčkom, Turskom i zapadnom Azijom.
Pored toga, to je glavna međunarodna finansijska organizacija koja podržava izgradnju novog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici i proširenje kanalizacione mreže. Evropska investiciona banka takođe upravlja izgradnjom nove vetroelektrane od 132 MW u Bosni i Hercegovini, koja će proizvoditi energiju ekvivalentnu godišnjoj potrošnji 72.700 domaćinstava.
Plan rasta za Zapadni Balkan
Šreder takođe ističe ključnu ulogu koju Evropska investiciona banka i druge finansijske partnerske institucije WBIF-a igraju u novom Planu rasta za Zapadni Balkan. Usvojen 2023. godine, Plan je usmeren na približavanje zapadnobalkanskih partnera Evropskoj uniji, ubrzavanjem društveno-ekonomske konvergencije i pružanjem pogodnosti članstva u EU pre pristupanja.
Plan uključuje povećanje finansijske pomoći u obliku Instrumenta za reformu i rast vrednog 6 milijardi evra, od čega će se najmanje polovina usmeravati preko WBIF-a za ciljane investicije u infrastrukturu u oblasti razvoja saobraćaja, energetike i ljudskog kapitala.
Da bi pristupio tom finansiranju, svaki korisnik će morati da ostvari napredak u društveno-ekonomskim i fundamentalnim reformama preciziranim u reformskim agendama.
„U svojim reformskim agendama, partnerske privrede su navele i indikativni spisak infrastrukturnih projekata koji treba da se pokrenu u periodu od 2024. do 2027. godine”, kaže Šreder. „Očekuje se da će se tim projektima privući dodatne investicije partnerskih finansijskih organizacija i bilateralnih donatora WBIF-a.”