- Ograničena raspoloživost podataka ometa banke u klimatskom finansiranju i prudencijalnom nadzoru
- Malim i srednjim preduzećima često nedostaju neophodna svest i informacije za razumevanje finansijskih rizika izazvanih klimatskim promenama
- Za dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora u zemljama CESEE i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada potrebna su ogromna ulaganja, pa stoga i dugoročno finansiranje, a banke će u tome igrati ključnu ulogu
- Lokalne filijale stranih banaka mogu biti katalizatori za razvoj održivog finansijskog tržišta
Evropska investiciona banka (EIB) danas je objavila opsežno istraživanje koje je sprovela radna grupa Bečke inicijative za klimatske promene i finansijsku stabilnost, pod naslovom „Ozelenjavanje finansijskog sektora: Iz ugla Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope”.
Izveštaj pruža dragocen uvid i preporuke za snalaženje u složenim pitanjima rizika u vezi sa klimom i za podsticanje održive finansijske prakse širom Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CESEE).
U studiji se ističe značajan uticaj ograničene raspoloživosti ESG podataka u CESEE, što smanjuje sposobnost banaka da delotvorno upravljaju klimatskim rizicima i ometa uspešan prudencijalni nadzor.
Dok su se velike korporacije u Evropskoj uniji uspešno prilagodile strogim obavezama u pogledu obelodanjivanja i ispunjavaju sve veće zahteve ESG standarda, preduzećima, naročito mikropreduzećima i malim i srednjim preduzećima (MSP) koja preovlađuju u regionu, često nedostaju neophodne informacije i svest da bi razumela klimatske i finansijske rizike sa kojima se suočavaju.
Prema Ambroazu Fajolu, potpredsedniku Evropske investicione banke, „Izveštaj naglašava kritičnu ulogu finansijskog sektora u podsticanju tranzicije u pravcu održivije privrede i postizanja ciljeva EU u pogledu zelene tranzicije. Koordinisani napori u pravcu iskorišćavanja potencijala održivog finansiranja u regionima CESEE od ključnog su značaja za pokretanje održivog razvoja. EIB, kao klimatska banka EU, u potpunosti je posvećena pružanju kontinuirane podrške privredi i olakšavanju prelaska na obnovljive izvore.”
Katalizatori u razvoju održivih finansija širom CESEE mogli bi biti lokalni ogranci stranih banaka, koji bi preslikavali najbolju praksu iz svojih matičnih zemalja, starajući se o tome da matične banke primenjuju svoje okvire za upravljanje rizikom i na filijale.
Pored toga, izveštaj razmatra i ključna pitanja regulative i nadzora, ističući neophodnost strogog nadzora i testiranja otpornosti na stres aktivnosti banaka povezanih sa klimatskim rizicima. Izveštaj se bavi i dekarbonizacijom industrijskih sektora, kao i zgrada, uz poseban naglasak na elektroenergetski sektor, identifikujući prepreke investiranju, regulatorne složenosti i finansijske prilike za olakšavanje zelene tranzicije u CESEE. Predviđeno je, na primer, da se udeo obnovljivih izvora u tražnji za električnom energijom poveća sa sadašnjih oko 30% na 50% do 2030, a na 75–85% do 2050. godine.
„Izveštaj daje plan za zemlje CESEE kako da svoje finansijske sektore usklade sa načelima održivosti”, dodala je Debora Revoltela, glavni ekonomista Evropske investicione banke. „Rešavanje pitanja nedostajućih podataka širom Evrope, razvojem neophodnih kapaciteta i finansijskih strategija, imperativ je za unapređenje uporedivosti i za delotvorno hvatanje u koštac sa izazovima.”
Više informacija može se naći ovde.
Osnovne informacije
O EIB
Evropska investiciona banka je institucija dugoročnog kreditiranja Evropske unije, u vlasništvu država članica EU. Ona obezbeđuje finansijska sredstva i stručnu pomoć za projekte koji doprinose ciljevima EU. Grupacija EIB blisko sarađuje sa partnerima iz javnog i privatnog sektora radi podrške održivim investicijama, otvaranju novih radnih mesta, privrednom rastu i inovacijama širom Evrope.
O Bečkoj inicijativi
Bečka inicijativa za koordinaciju evropskih banaka je forum za donošenje odluka i koordinaciju koji okuplja sve zainteresovane strane iz javnog i privatnog sektora prekograničnih banaka sa sedištem u EU koje posluju u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, uključujući centralne banke i regulatorna tela, poslovne banke i međunarodne finansijske institucije. Bečka inicijativa je pokrenuta u januaru 2009. godine, na vrhuncu prvog talasa globalne finansijske krize. U okviru Bečke inicijative formirane su radne grupe radi razmene znanja i najboljih praktičnih iskustava. Radna grupa za klimatske promene i finansijsku stabilnost osnovana je 2021. godine i funkcionisala je do 2023, održavajući niz seminara i izdavši izveštaj „Ozelenjavanje finansijskog sektora: Iz ugla Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope”