- Banka EU će nastaviti da podržava napore regiona u pravcu zelene i digitalne tranzicije, pristupanja EU i bolje povezanosti, doprinoseći većoj ekonomskoj otpornosti.
- Od 2010. godine, EIB Global je obezbedio pristupačnu finansijsku podršku i tehničku pomoć regionu u vrednosti od 11 milijardi evra.
Evropska investiciona banka (EIB Global) imenovala je Damjana Sorela za novog šefa svog Regionalnog centra za Zapadni Balkan. On preuzima dužnost od Alesandra Bragoncija, koji nastavlja svoju profesionalnu karijeru u sedištu banke. Preko novog rukovodstva i zajedno sa partnerima, banka će ostati posvećena podsticanju prelaska na niskougljeničnu privredu, usklađivanja sa standardima EU i privrednog rasta u regionu.
Damjan Sorel započeo je karijeru u sektoru projektnog finansiranja advokatske kancelarije Linklaters LLP, pre nego što se pridružio pravnom timu EIB usmerenom na poslovanje u Africi, BISA i Aziji. Uspostavio je kancelariju Banke u Bejrutu 2019. godine koje je vodio naredne tri godine, nakon čega se pridružio timu za finansijsku inkluziju kao viši kreditni službenik. Ima dvojno, francusko i britansko državljanstvo, a diplomirao je englesko pravo na Kraljevskom koledžu u Londonu, završio jednogodišnje postdiplomske studije na Univerzitetu u Parizu Panteon-Sorbona i stekao zvanje magistra međunarodnih odnosa na Institutu za međunarodne i razvojne studije u Ženevi.
Potpredsednik EIB Robert de Grot, koji je zadužen za Zapadni Balkan, izjavio je: „Zahvaljujući angažmanu celog tima EIB posvećenog regionu, uspostavili smo jaku i uticajnu poziciju na terenu. Sa bezbednijim saobraćajnim mrežama, modernim bolnicama i školama, podrškom projektima privatnog sektora, naročito u oblasti energetike i inovacija, uvereni smo da je region dobro pozicioniran da nastavi put ka evropskim i tržišnim integracijama. Uz našeg novog predstavnika EIB će unaprediti podršku regionu i saradnju sa svim partnerima.”
Damjan Sorel, šef Regionalnog centra EIB za Zapadni Balkan, rekao je: „Veoma sam počastvovan što preuzimam ovu poziciju i nastavljam aktivnosti koji su započeli moji prethodnici kako bismo podržali Zapadni Balkan da odlučno nastavi sa realizacijom svojih ciljeva u pogledu pristupanja EU, uz dekarbonizaciju privrede, veću povezanost i bolje uslove života i poslovanja. Kao dugoročni partner regiona, Banka EU dosledno je pružala finansijsku i tehničku podršku za izgradnju ključne infrastrukture i unapređenje operativnih kapaciteta. Nastavićemo u istom pravcu, uz blisku saradnju sa Evropskom komisijom, Investicionim okvirom za Zapadni Balkan i svim našim partnerima.”
Regionalni centar EIB Global u Beogradu podržava aktivnosti Banke u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu*, u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Obezbedivši 11 milijardi evra u finansijskim i tehničkim resursima od 2010. godine za region, Banka je igrala ključnu ulogu u unapređenju povezanosti, podsticanju integracije tržišta i angažovanju kapaciteta obnovljive energije.
Osnovne informacije
O EIB i EIB Global
Evropska investiciona banka je institucija dugoročnog kreditiranja Evropske unije, u vlasništvu država članica EU. Ona finansira investicije koje doprinose ostvarivanju ciljeva politike EU. EIB Global je specijalizovani ogranak Grupacije EIB posvećen povećanju uticaja međunarodnih partnerstava i finansiranja razvoja i ključni partner za strategiju Globalni izlaz. Nastojimo da do kraja 2027. godine podržimo investicije vredne 100 milijardi evra – oko trećine ukupnog cilja ove inicijative EU. U okviru Tima Evropa, EIB Global neguje snažna, fokusirana partnerstva, zajedno sa partnerskim razvojnim institucijama i civilnim društvom. EIB Global približava Grupaciju EIB lokalnom stanovništvu, preduzećima i institucijama pomoću naših kancelarija širom sveta.
EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Za detaljne informacije o aktivnostima EIB u regionu, posetite sledeću stranicu: https://www.eib.org/en/publications/the-eib-in-the-western-balkans.
* Ovom oznakom ne dovode se u pitanje stavovi o statusu i ona je u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i Mišljenjem MSP o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova