Zeleni programi EU pomažu ženama u Srbiji da pokrenu sopstveni posao

Ajvar je tradicionalan i popularan proizvod od crvene paprike koji se u Srbiji i drugim balkanskim zemljama koristi kao salata, namaz ili prilog drugim jelima, a nekada i kao dodatak pri kuvanju. Preduzeća koja proizvode ajvar obično imaju velike količine prehrambenog otpada, poput peteljki i semenki. Ti ostaci se obično bacaju u đubre.

Jelena Miletić, vlasnica preduzeća „Zavičaj u tegli”, u Medveđi na jugu Srbije, želela je da tim ostacima nađe korisnu namenu. U jugoistočnom delu Srbije, u Jablaničkom okrugu, gde se nalazi preduzeće Jelene Miletić, tokom svake sezone proizvodnje ajvara nastane oko 21.000 tona otpada.

„Kao majka dvoje dece i vlasnica seoskog domaćinstva, morala sam hitno da nađem posao koji bih mogla da radim tokom cele godine”, kaže Miletićeva, objašnjavajući koliko je teško naći posao u seoskim područjima i kako je došla na ideju da velike količine otpada od crvene paprike iskoristi za proizvodnju bio-sapuna i maski za lice. „Ranije sam bukvalno samo tri meseca godišnje imala primanja.”

Da bi lakše sprovela svoju ideju, pristupila je udruženju Bio Idea za održivi razvoj – lokalnoj organizaciji koja podstiče proizvodnju prirodne kozmetike. Inicijativa Evropske unije pod nazivom EU za Zelenu agendu u Srbiji pomaže rastu tog udruženja širenjem njegove mreže preduzeća i prijemom novih članova bez naknade.

Žensko preduzetništvo

„Ženama koje nemaju odgovarajuće resurse obezbeđujemo znanje i veštine proizvodnje sapuna i sveća, tako da mogu pokrenuti svoj posao i prenositi svoja stručna znanja drugima”, kaže Sanida Klarić, predsednica udruženja Bio Idea.

Udruženje takođe pomaže preduzećima u zajedničkoj nabavci materijala i nudi zbirne prodaje kroz ugovore sa društveno odgovornim preduzećima koja kupuju te ekološke proizvode.

„Veoma je važno da žene prepoznaju svoj interes da tretiraju bio-otpad na mestu nastanka, uz sitne i jednostavne izmene u proizvodnom procesu”, kaže Klarićeva, dodajući da se koncept smanjenja otpada može primeniti na paprike i druge proizvode, kao što su kajsije i šipak.

Osim promovisanja cirkularnog preduzetništva među ženama i unapređenja prihoda u ruralnim oblastima, program udruženja za smanjenje otpada doprinosi i borbi protiv klimatskih promena, smanjenjem otpada na deponijama, što snižava emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Zatvaranje kruga

„Linearna ekonomija radi po principu ‘iskoristi i baci’, dok cirkularna ekonomija zatvara taj krug”, kaže Miletićeva. „Ostatak paprike sušimo, meljemo i koristimo kao komponentu u proizvodnji sapuna tako da nema nikakvog otpada.”

Obe žene kažu da je potrebna veća podrška za žensko preduzetništvo i održive projekte. Udruženje Bio Idea, koje je usredsređeno na pružanje pomoći ženama, izabrano je kao jedan od najboljih projekata za zelenu tranziciju u Srbiji, u okviru programa EU za Zelenu agendu u Srbiji. Taj izbor omogućio je udruženju da dobije podršku EU, između ostalog u vidu obuke kojom je oko 100 žena iz seoskih domaćinstava u Srbiji obučeno kako da započnu i vode sopstveni posao. Novi izazov za zelene ideje ostaće otvoren do kraja 2026. godine, pružajući podršku za projekte koji spadaju pod okrilje Zelene agende EU za Zapadni Balkan.

Zelene inovacije za mala preduzeća

Inicijativu Zelena agenda u Srbiji finansijski podržava Evropska unija, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine Republike Srbije i u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), dok su dodatna finansijska sredstva obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije. Uloga banke EU u inicijativi jeste da obezbedi tehničku podršku za pripremu projekata koji mogu da dobiju finansijska sredstva od drugih banaka.

„Ovakva partnerstva daju velik doprinos zelenim inovacijama kod malih i srednjih preduzeća, a istovremeno široj zajednici obezbeđuju inkluzivnija i održivija radna mesta”, kaže Alesandro Bragonci, šef predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan. „Naša istraživanja pokazuju da 10% preduzeća na Zapadnom Balkanu beleži gubitke pretrpljene zbog ekstremnih vremenskih uslova, a da samo 21% njih investira u energetsku efikasnost, dok 59% takve investicije ne smatra prioritetom.

Ova partnerstva za zelenu agendu pružaju praktičnu podršku i pomažu ljudima i preduzećima da klimatsko delovanje postane prioritet, obezbeđujući im finansijsku i savetodavnu podršku da to sprovedu u delo,” kaže Bragonci.