Kako se, uz podršku multilateralnih razvojnih banaka, povećava bezbednost na putevima Srbijе, a istovremeno unapređuju veze širom Zapadnog Balkana

„U nesrećama na putevima Zapadnog Balkana 2022. godine izgubljeno je gotovo 1.300 života,” rekao je potpredsednik Evropske investicione banke Kris Peters u svom uvodnom izlaganju na regionalnoj konferenciji o bezbednosti na putevima „Vizija nula za Balkan”, održanoj u Srbiji u maju.

„Potrebno je da preduzmemo odlučnu akciju da sprečimo taj ogroman gubitak života i ekonomske štete,” naveo je Peters. „Kroz Politiku Evropske investicione banke za kreditiranje transporta, opredelili smo se da prioritet damo projektima i aktivnostima koji doprinose bržem uvođenju bezbednih i održivih transportnih sistema budućnosti.”

Zaštita najosetljivijih korisnika puteva

Konferenciju su organizovali Međunarodna federacija za puteve, srpska Agencija za bezbednost saobraćaja i Transportna zajednica, u okviru 7. globalne nedelje UN posvećene bezbednosti na putevima, a u centru pažnje bila su pitanja načina da se omogući bezbednije okruženje na putevima za njihove najosetljivije korisnike. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od polovine smrtnih slučajeva u drumskom saobraćaju odnosi se na pešake, bicikliste i motocikliste.

Istaknuti svetski stručnjaci koji su učestvovali na konferenciji istakli su napredak Srbije u pogledu bezbednosti saobraćaja, jer je između 2011. i 2021. godine broj smrtnih slučajeva smanjen za 27%. Međutim, u zemlji se i dalje beleži viši udeo smrtnih slučajeva u drumskom saobraćaju na 100.000 stanovnika u odnosu na prosek u EU (7,5 u Srbiji u poređenju sa 5,1 u Evropskoj uniji).

„Sistem bezbednosti na putevima mora se unaprediti imajući u vidu najosetljivije kategorije, naročito pešake, bicikliste i lica koja se voze na dvotočkašima sa motorom,” konstatovao je Dmitrij Marijašin, zamenik izvršnog sekretara Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.

„U tom smislu, podstičemo kreatore politike u Srbiji da unaprede bezbednost saobraćaja u gradskim područjima, uvedu strože kontrole brzine, usredsrede se na oštećenja na putevima koja mogu dovesti do teških, pa i fatalnih povreda,” rekao je Marijašin, „i da razmotre načine da koriste naprednu tehnologiju u cilju bezbednosti saobraćaja.”

U pravcu „Vizije nula”

U nastojanju da do 2030. godine smanji broj smrtnih slučajeva i teških povreda za 50%, Evropska unija je usvojila politiku bezbednosti na putevima za period 2021–2030, sa daljim ciljem da se do 2050. godine broj smrtnih slučajeva u drumskom saobraćaju svede na nulu.

„Suština ´Vizije nula´ jeste svest o tome da su svi učesnici u drumskom saobraćaju ponekad u iskušenju da prekrše ograničenje brzine, da im nekada popusti pažnja i da prave greške,” rekao je na konferenciji Rob Enink, predsednik Foruma evropskih instituta za istraživanje bezbednosti na putevima.

„Saobraćajni sistem u celini – naši putevi, vozila, sistemi signalizacije – treba da budu tako projektovani da učesnicima u saobraćaju ne odvlače pažnju i da ih ne dovode u iskušenje,” rekao je Enink, „tako da nemaju potrebe da se snalaze u komplikovanim situacijama gde se lako može pogrešiti, a kada se nezgoda ne može izbeći, da budu zaštićeni od teških povreda.”

U Tirani je 2022. godine održan Samit o putevima na Zapadnom Balkanu, koji su zajednički organizovali Evropska investiciona banka, čija je potpredsednica Liljana Pavlova održala uvodno izlaganje, Transportna zajednica i Evropska banka za obnovu i razvoj.  Regionalni ministri zaduženi za transport obavezali su se na skupu da prilikom izrade strategija i politika o bezbednosti na putevima usvoje perspektivu „Vizije nula”.

Mada su javno podržali ovaj pristup, do primene neophodnih strategija, zakonodavstva i investicija još je dalek put.

U Srbiji, visok procenat žrtava saobraćajnih nezgoda treba prepoloviti

Tokom 2022. godine u nesrećama na putevima širom Srbije poginulo je 553 lica, dok je u poslednjih 30 godina izgubljeno 30.000 života. To je jednako stanovništvu manjeg grada u zemlji.

Vlada Srbije preduzima mere za sprečavanje pogibija u drumskom saobraćaju, a poseban naglasak se stavlja na sprečavanje vožnje neprilagođenom brzinom i nekorišćenje sigurnosnih pojaseva, što su glavni uzroci za ovakvu situaciju u Srbiji. Novom nacionalnom strategijom bezbednosti saobraćaja predviđeno je da se smrtnost smanji za 50% u odnosu na 2019. godinu.

„Gubici u životima, ljudskom kapitalu i infrastrukturi predstavljaju ogroman trošak za zajednice. ´Vizija nula´ mora postati prioritet svih nas, a to znači da nijedan gubitak života niti teška povreda u saobraćaju nisu prihvatljivi,” naglasio je Branko Stamatović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije.

Bezbednost na putevima ugrađena u investicione odluke

Nakon što je Evropska investiciona banka odobrila novu Politiku kreditiranja transporta u julu 2022. godine, bezbednost je postala jedan od četiri stuba njenog poslovanja i angažovanja u tom sektoru. Banka je, od 2021 godine, uspostavila partnerski odnos sa tri nevladine organizacije radi informisanja i podrške investicijama u projekte bezbednosti drumskog saobraćaja, a iste godine zaključila je i sporazum sa Ekonomskom komisijom UN za Evropu radi jačanja saradnje u oblasti bezbednosti na putevima i saobraćajne infrastrukture otporne na klimatske uticaje.

Pored izgradnje nove putne mreže, za rekonstrukciju postojećih puteva u skladu sa bezbednijim i održivijim standardima biće potrebna ogromna ulaganja. Studijom Evropske investicione banke utvrđeno je da su, samo u Evropskoj uniji, u narednih 10 godina potrebne investicije od 21 milijarde evra u bezbednost, kako bi se unapredili tehnički standardi najmanje bezbednih puteva i sačuvalo do 7.200 života.

Evropska investiciona banka ima veliko iskustvo u ovom sektoru, sa godišnjim investicijama u transport od oko 11,6 milijardi evra. Na Zapadnom Balkanu, Banka je do sada podržala investicije u transport u vrednosti od gotovo 6 milijardi evra. Finansiranje je često dopunjeno bespovratnim sredstvima i savetodavnom podrškom za pripremu i sprovođenje visokokvalitetnih projekata kojima se unapređuju bezbednost, dostupnost i održivost.