Mada se 40 odsto svetskog biodiverziteta nalazi u vlažnim staništima, ona nestaju tri puta brže nego šume. To ugrožava postojanje hiljada biljnih i životinjskih vrsta.
U Srbiji, gde su ekstremno visoke temperature i poplave sve češća pojava, zaštita tih neprocenjivih i produktivnih ekosistema ključan je deo borbe protiv klimatskih promena i gubitka biodiverziteta.
„Vlažna staništa skladište velike količine ugljenika, smanjujući njegovu koncentraciju u atmosferi i time usporavajući globalno zagrevanje”, kaže Tanja Vukov, evolucioni biolog i stručnjak za vlažna staništa iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković” u Beogradu.
„Ona takođe regulišu mikroklimu i pomažu u zaštiti od ekstremnih vremenskih uslova. Njihovo očuvanje i obnova mogli bi smanjiti rizik od klimatskih katastrofa za čak 30 odsto.”
Urbanizacija, isušivanje radi poljoprivrede, zagađenje i eksploatacija resursa glavni su uzroci degradacije vlažnih staništa. Rešavanje tih problema iziskuje jačanje regulatornih okvira, primenu ekoloških standarda i podizanje svesti javnosti o njihovom značaju.
To je osnovni cilj kampanje pod nazivom „Ovo nije samo bara” koja se sprovodi u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Usmerena je na obaveštavanje javnosti o brojnim koristima vlažnih staništa za ljude i životnu sredinu i pozivanje preduzeća, lokalnih vlasti, naučnih institucija i organizacija civilnog društva da predlože mere za zaštitu vlažnih staništa od degradacije i nestajanja.
- Pročitajte kako Srbija, uz pomoć EU, radi na zaštiti svog prirodnog nasleđa
Prilagođavanje promenljivim vremenskim uslovima
Srbija već trpi teške posledice klimatskih promena koje se ogledaju u sve većem broju ekstremnih vremenskih pojava. Može se očekivati da će se toplotni talasi javljati i više od pet puta godišnje, pored novih obrazaca padavina, pri čemu će biti sve manje umerenih vremenskih uslova, a sve više ekstremnih. Shodno tome, do kraja veka bi se učestalost grada mogla povećati za čak 80%.
„Srbija se, u eri klimatskih promena, suočava sa sve intenzivnijim sušama, koje ne samo da smanjuju nivoe voda u rekama, jezerima i močvarama, već ugrožavaju i tresetišta, jedinstvena i izuzetno važna vlažna staništa”, navodi Tanja Vukov.
„Tresetišta akumuliraju treset, gust sloj raspadnutog biljnog materijala, što rezultira skladištenjem ugljenika, čak dvostruko više od svetskih šuma, a to ih čini neprocenjivima u borbi protiv klimatskih promena.”
Rezervoari i sunđeri
Vlažna staništa služe kao prirodni rezervoari, apsorbujući vodu tokom vlažnih perioda i ublažavajući posledice suša. Deluju i kao sunđeri, upijajući višak vode tokom perioda poplava i jakih padavina, što smanjuje rizik od izlivanja reka i plavljenja naseljenih mesta.
„Degradirana i fragmentisana područja mogu da se obnove kroz revitalizaciju prirodnog protoka vode, kao i obnavljanjem veza između vlažnih staništa”, ističe Tanja Vukov.
„Stvaranje koridora između izolovanih vlažnih staništa sađenjem autohtone vegetacije omogućava i olakšava vrstama da se kreću, pare i šire, čime se održava genetska raznolikost i smanjuje rizik od lokalnog izumiranja. Povezujući staništa, koridori pomažu u održavanju prirodnih procesa, kao što su oprašivanje, širenje semena i kruženje hranljivih materija.”
Raj za ptice
Obedska bara, jedno od najvažnijih staništa ptica u Srbiji, poznato i kao „raj za ptice”, suočava se sa nizom promena. Jedna od njih je eutrofikacija, proces u vodenim ekosistemima koji dovodi do nagomilavanja hranljivih materija, kao što su azot i fosfor. To dovodi do nekontrolisanog rasta algi, što iscrpljuje kiseonik i ugrožava druge biljke i životinje. Pored toga, iznenadne poplave i druge promene u vodnom režimu mogle bi dodatno narušiti ravnotežu ovog područja.
Zahvaljujući ovoj incijativi, ovaj specijalni rezervat prirode koji se prostire na površini od 9.820 hektara u jugoistočnom Sremu, moći će da sprovede inovativno rešenje zasnovano na prirodi. Ono podrazumeva uzgajanje i korišćenje vodenih bivola za ispašu na 25 hektara vlažnih livada, bara i ivica šuma u ovom području, što će pomoći uklanjanju invazivnih biljnih vrsta i stvaranju otvorenih vodenih površina, povećavajući broj ptica koje se gnezde na bari.
Ključ za očuvanje biodiverziteta
Kampanja „Ovo nije samo bara” sprovodi se uz finansijsku podršku Švedske, koju predstavlja Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”. Ovu incijativu, koja ima tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom, uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, Evropska investiciona banka pruža tehničku pomoć finansijskim institucijama i preduzećima radi podrške finansiranju zelenih investicionih projekata.
„Vlažna staništa pružaju širok spektar koristi za životnu sredinu i ljude”, rekao je Pol Kolins, prvi sekretar Ambasade Švedske u Beogradu.
„Od očuvanja bioraznolikosti i smanjenja rizika od poplava, do prečišćavanja vode i skladištenja ugljen-dioksida, ovi delikatni ekosistemi igraju ključnu ulogu u zaštiti prirodne ravnoteže i dobrobiti ljudi.”