- Međunarodne bankarske grupe održavaju velike preuzete obaveze i izloženost prema centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, pri čemu je u proteklih šest meseci 73% grupa zadržalo, a 18% povećalo svoj nivo izloženosti.
- Uprkos ratu u Ukrajini, bankarske grupe koje posluju na Zapadnom Balkanu i dalje su optimistične u pogledu regiona, pri čemu oko 45% njih planira da, dugoročno gledano, selektivno proširi svoje poslovanje ili da zadrži isti obim poslovanja
- Tražnja klijenata banaka za kreditima na Zapadnom Balkanu još uvek je stabilna, podstaknuta potrebama za obrtnim kapitalom. Međutim, uslovi kreditiranja su pogoršani i očekuje se da će ponuda ostati slaba, naročito usled zabrinutosti u pogledu budućeg kreditnog kvaliteta, perspektive lokalnog tržišta i visoke inflacije.
Prema Istraživanju bankarskog kreditiranja u regionu CESEE, koje je Evropska investiciona banka (EIB) sprovela u proleće 2023. godine, tokom krize Banke Silicijumske doline i banke Credit Suisse, međunarodne bankarske grupe koje posluju u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) pokazale su otpornost i posvećenost regionu. Istraživanje je pokazalo da je, u proteklih šest meseci, znatna većina (73%) matičnih banaka u regionu CESEE zadržala svoju izloženost, dok je 18% povećalo svoje prisustvo. U pogledu dugoročnih strategija, prekogranične bankarske grupe ukazuju na nameru ili da održe isti nivo poslovanja (45%) ili da se selektivno šire (45%) u regionu.
Prema glavnoj ekonomistkinji EIB Debora Revoltella „Istraživanje bankarskog kreditiranja u regionu CESEE potvrđuje nastavak posvećenosti međunarodnih bankarskih grupa regionu CESEE, kao i njihove napore da održe stabilnost. Međutim, u aktuelnom makroekonomskom kontekstu, evidentno je dalje pooštravanje uslova finansiranja na strani ponude, u svim segmentima poslovanja i u većini zemalja, a ono će se zadržati i u narednim mesecima.”
Kada je reč o Zapadnom Balkanu[1], samo nekoliko banaka ima u planu da selektivno smanji svoju izloženost regionu, dok preko 40% banaka planira da održi postojeći obim poslovanja u dugom roku, a gotovo 45% da selektivno proširi svoje prisustvo. Međutim, imajući u vidu usporavanje rasta, visoku inflaciju i veće kamatne stope, banke predviđaju porast problematičnih kredita, što će se naročito odraziti u sektoru stanovništva i sektoru privrede. One očekuju da će trenutno povoljno okruženje za finansiranje ostati takvo i tokom sledećih šest meseci, pa se čak i poboljšati, ponovo podstaknuto depozitima stanovništva i privrede, a uprkos očekivanom smanjenju finansiranja centralnih banaka.
„Region Zapadnog Balkana još jednom pokazuje svoj tržišni potencijal, otpornost i spremnost za prevazilaženje tekućih geopolitičkih ograničenja. Posvećenost bankarskih grupa podršci ekonomskog rasta mora biti zaštićena, a Grupacija EIB će nastaviti da obezbeđuje finansiranje koje je regionu neophodno za adekvatan odgovor na buduće potrebe”, rekla je Liljana Pavlova, potpredsednica EIB.
Rast kredita je na Zapadnom Balkanu znatno usporen od početka 2022. godine, dok je kreditni kvalitet ostao stabilan, kao i pristup finansiranju, zahvaljujući stalnom prilivu depozita, kako od privrede, tako i od stanovništva. Tokom proteklih meseci (za razliku od prethodnih faza ekonomskog usporavanja), tražnja za kreditima (koja ukazuje na spremnost klijenata da pozajmljuju od banaka) na Zapadnom Balkanu nije pokazala znake usporavanja i očekuje se da će ostati jaka, u većoj meri kod sektora privrede (velikih pravnih lica i MSP), nego kod stanovništva (potrošački krediti i kupovina stanova). Međutim, promenila se njena struktura, s obzirom da je sada njen glavni pokretač obrtni kapital (odražavajući potrebe preduzeća za održavanjem likvidnosti), dok se očekuje negativan doprinos segmenata fiksnih investicija i stanovništva. Naročito je niska tražnja za potrošačkim i hipotekarnim kreditima, a očekuje se da će ostati smanjena.
S druge strane, tokom proteklih meseci znatno se pogoršala ponuda kredita (koja ukazuje na spremnost banaka da odobravaju kredite) i očekuje se da će ostati slaba. Pooštravanje uslova kreditiranja odrazilo se na sve segmente poslovanja, pri čemu se može reći da su MSP pod najvećim uticajem. Očekuje se da će nedostaci na strani ponude trajati i tokom sledećih šest meseci, mada u nešto manjem intenzitetu, ali su moguća poboljšanja u segmentu hipotekarnih kredita.
Više informacija možete naći ovde.
Osnovne informacije
O istraživanju bankarskog kreditiranja u CESEE
Istraživanje je sprovedeno u martu 2023. godine i prikupljeni su podaci o strategijama međunarodnih bankarskih grupa u pogledu centralne, istočne i jugoistočne Evrope i obavezama koje su preuzele prema regionu. Njime se prikupljaju informacije o kreditnim standardima, uslovima kreditiranja, kao i o raznim domaćim i međunarodnim faktorima koji mogu uticati na promene u kreditiranju. Takođe se ispituje tražnja za kreditima. Anketa sadrži konkretna pitanja o kreditnom kvalitetu i uslovima finansiranja za banke. Tako je osmišljena da se izgradi panel posmatranja koji procenu stanja bankarskog sektora u regionu CESEE može da pruži gotovo u realnom vremenu. Istraživanje je razvila i sprovela ekonomska služba EIB i ono predstavlja deo serije izveštaja koji se, zajedno sa EBRD, MMF i Svetskom bankom, izrađuju za Bečku inicijativu
O EIB i EIB Global
EIB je institucija dugoročnog finansiranja Evropske unije, u vlasništvu država članica. Ona dugoročna finansijska sredstva stavlja na raspolaganje za zdrave investicije, da bi doprinela ostvarivanju ciljeva politike EU. EIB podržava projekte u četiri prioritetne oblasti: infrastruktura, inovacije, klima i životna sredina i mala i srednja preduzeća (MSP). EIB Global je specijalizovani ogranak Grupacije EIB posvećen povećanju uticaja međunarodnih partnerstava i finansiranja razvoja i ključni partner za strategiju Globalni mrežni prolaz (Global Gateway). Nastojimo da do kraja 2027. godine podržimo investicije vredne 100 milijardi evra – oko trećine ukupnog cilja ove inicijative EU. U okviru Tima Evropa, EIB Global neguje snažna, fokusirana partnerstva, zajedno sa partnerskim razvojnim institucijama i civilnim društvom. EIB Global približava Grupaciju EIB lokalnom stanovništvu, preduzećima i institucijama pomoću naših kancelarija širom sveta.
O EIB na Zapadnom Balkanu
EIB je jedan od vodećih međunarodnih finansijera na Zapadnom Balkanu. Od 2009. godine, Banka je finansirala projekte u regionu u iznosu od 10,3 milijarde evra.
Za detaljne informacije o aktivnostima EIB na Zapadnom Balkanu, posetite sledeću stranicu: www.eib.org/publications/the-eib-in-the-western-balkans.
[1] Skupinu Zapadnog Balkana čine: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija.
* Ovom oznakom ne dovode se u pitanje stavovi o statusu i ona je u skladu sa rezolucijom SB UN 1244/1999 i Mišljenjem MSP o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova