Roboti-pastiri i roboti koji obavljaju druge poljoprivredne radove, poput branja jagoda, razvijeni u Naučno-tehnološkom parku Niš, pomoći će poljoprivrednicima u Srbiji u rešavanju problema nedostatka radne snage
Ljudi ponekad brinu da će im roboti ukrasti posao. Na svu sreću, psi ne razumeju šta su to roboti, jer bi u protivnom i oni bili zabrinuti. Naročito ovčarski psi.
Razlog za to leži u tome što je srpska IT kompanija Coming Computer Engineering udružila snage sa inženjerima Mašinskog fakulteta Univerziteta u Nišu u izradi multifunkcionalnog, najsavremenijeg robota koji se hvata u koštac sa jednom od najvećih prepreka za srpske poljoprivrednike – nedostatkom raspoloživih radnika. Nazvali su ga „Robošepard”(RoboShepherd), u prevodu – robot-pastir.
„Robošepard je dizajniran da oživi tradicionalno stočarstvo, koje uključuje uzgoj stoke na pašnjacima”, kaže Dušan Krstić, projektni menadžer kompanije Coming Computer Engineering. „Pošto u poljoprivredi ima veoma malo radne snage, naš cilj je bio da zamenimo ljude robotima. Oni će odvesti stoku na ispašu, zaštititi ih od predatora i osigurati da pasu tačno onoliko trave koliko im je potrebno.”
Roboti-pastiri koji su u stanju da čuvaju stado od 620 ovaca mogli bi postati uobičajena pojava na srpskim pašnjacima. Pored ovih robota koji čuvaju stoku, kompanija Coming Computer razvija i robote za obavljanje drugih poljoprivrednih radova, kao što su sadnja, navodnjavanje, branje i oranje.
- Više informacija o modernizaciji istraživačkih kapaciteta na Univerzitetu u Beogradu
Pouzdan saveznik na terenu
Za razliku od mnogih mašina, ovi elektronski pomagači mogu obavljati poslove na izrazito strmom terenu.
„Testirali smo prototip sa teretom od 345 kilograma, i uspeo je da ga povuče uz nagib od 30%, uz upotrebu sistema za automatsko nivelisanje”, izjavio je Nikola Velčev, inženjer kompanije Coming. „On robotu omogućava da spusti prednji deo kada naiđe na uspon. Bez toga bi se prevrnuo ukoliko nosi veći teret ili vuče prikolicu.”
Robot takođe može da obavlja radove koji su na samoj zemlji, kao što je branje jagoda, uz istovremeno podešavanje svoje robotske platforme kako bi podigao ruku do 2 metra u visinu.
„Naš cilj je da razvijemo platformu na koju mogu da se ugrade nastavci za različite aktivnosti”, objasnio je Velčev. „Robotom se upravlja pomoću džojstika, a kreće se uz pomoć senzora koji mu omogućavaju da detektuje i zaobilazi prepreke. Zahvaljujući GPS navigaciji, roboti će biti u stanju da se sa pašnjaka vrate u štalu potpuno samostalno.”
U naredne tri godine će se otpočeti sa proizvodnjom robota uz cenu koja treba da bude pristupačna za male poljoprivredne proizvođače. Trenutno ova vrsta robota košta preko 100.000 evra, zbog čega većina poljoprivrednika u Srbiji i regionu ne može da ih priušti.
Podizanje standarda u visokotehnološkoj poljoprivredi
Obično je potrebno pet do deset godina da se razvije takvo jedinstveno poljoprivredno rešenje zasnovano na veštačkoj inteligenciji, čak i kada je reč o svetskim visokotehnološkim kompanijama koje posluju u velikim IT centrima poput Silikonske doline. Inovatori iz Naučno-tehnološkog parka u Nišu su u tome uspeli za samo tri godine, zahvaljujući podršci Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije i Evropske unije.
Coming Computer Engineering jedna je od mnogih kompanija koje posluju u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, inovacionom centru otvorenom 2020. godine. Park je postao regionalni centar za razvoj inovativnih naučno-tehnoloških projekata i njihovu međunarodnu promociju. Blisko sarađuje sa univerzitetom i akademskom zajednicom i okuplja preko 500 mladih IT inženjera kako bi pomogao da se region pozicionira kao svetski centar za napredne tehnologije.
„Suština Parka je stvaranje zajednice inovativnih kompanija, koje mogu da razmenjuju znanje i iskustvo, podržavaju jedna drugu i učestvuju u aktivnostima koje Park organizuje”, izjavio je Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka. „Cilj je podrška lokalnim preduzetnicima u oblasti visokih tehnologija, podizanje svesti i jačanje čitavog inovacionog ekosistema u regionu.”
Kompanije smeštene u Parku, uz virtuelne članove, zapošljavaju oko 5000 ljudi.
Zgrada Naučno-tehnološkog parka je izgrađena uz pomoć fondova Vlade Srbije i zajma koji je Evropska investiciona banka odobrila 2010. godine za sektor istraživanja i razvoja u Srbiji.
- Više informacija o Naučno-tehnološkom parku u Beogradu
Konkurentne mogućnosti razvoja karijere za najdarovitije
Na Zapadnom Balkanu, EIB Global, ogranak banke EU za aktivnosti van Evropske unije, odobrio je, od 2005. godine, 415 miliona evra za projekte u oblasti obrazovanja, kao i istraživanja i razvoja koji su doprineli izgradnji, obnovi i digitalizaciji obrazovnih i naučnih ustanova.
„Inovacije su ključni podsticaj za privredni rast, omogućuju rešenja za bolji kvalitet života i pravičnija društva”, izjavila je potpredsednica EIB Liljana Pavlova. „Radujemo se napretku i rezultatima u sektoru istraživanja i razvoja u Srbiji, koji je EIB podržala investicijom u iznosu od 200 miliona evra za modernizaciju i renoviranje istraživačkih laboratorija, fakulteta i naučnih objekata, što će generacijama srpskih naučnika i studenata pružiti bolje uslove za učenje i rad.”
„Nekoliko godina nakon njihovog otvaranja, naučno-tehnološki parkovi u Nišu, Beogradu i Novom Sadu pokazali su svoj doprinos razvoju inovacionih platformi, stručnog znanja i inovacionog kapitala u regionu. Sva ta poboljšanja infrastrukture trebalo bi da mladim i talentovanim ljudima pruže mogućnosti za karijeru koje su dostupne u razvijenijim privrednim okruženjima”, dodaje Pavlova.
EU stimuliše sektor istraživanja i razvoja u Srbiji
Zajedno sa sredstvima EIB, podrška Evropske unije za inovacije i konkurentnost u Srbiji je od 2010. godine, u saradnji sa Vladom Srbije, dostigla preko 400 miliona evra. Ovi fondovi su takođe povezali tehnološki sektor zemlje sa evropskim i međunarodnim naučnicima i preduzetnicima. Srbija je od 2014. godine korisnik programa istraživanja i finansiranja Evropske komisije, Horizont Evropa.
„Finansirali smo 137 projekata iz različitih sektora i već́ smo rezervisali dodatna sredstva, tako da će naše ukupno finansiranje u budućnosti skočiti na impresivnih 46,8 miliona evra bespovratnih sredstava za inovatore u Srbiji”, izjavio je Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. „To je važno jer doprinosi transformaciji privrede u ekonomiju koja je digitalnija i u mnogo većoj meri zasnovana na znanju.”
