- Uprkos sve lošijim uslovima, preduzeća u regionu CESEE planiraju da povećaju ukupne investicije.
- Udeo preduzeća koja troškove energije smatraju ograničenjem naglo je porastao na 87% (2021. godine je 39% investiralo u energetsku efikasnost).
- Nešto više od trećine preduzeća u regionu CESEE razvilo je ili uvelo nove proizvode, procese odnosno usluge, pri čemu je najviši nivo korporativnih inovacija u regionu zabeležen u Sloveniji (48%) i Poljskoj (44%).
- Polovina preduzeća u regionu CESEE navela je da klimatske promene utiču na njihovo poslovanje, ali samo se jedna trećina njih štiti (na primer osiguranjem ili smanjenjem izloženosti).
U drugom kvartalu 2022. godine, više preduzeća u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE) nego što iznosi prosek EU navelo je da su njihovi uslovi finansiranja drastično pogoršani. Očekivala su da će uslovi poslovanja u njihovim sektorima nastaviti da se pogoršavaju, zajedno sa opštom privrednom i političkom klimom. Pa ipak, u celini gledano, preduzeća u regionu CESEE planirala su da u 2022. godini investiraju više nego u 2021. Jedan od izvora podsticaja za to bila je pandemija, koja je navela preduzeća da postanu digitalnija, da razvijaju nove proizvode i skrate svoje lance snabdevanja. Primena naprednih digitalnih tehnologija se raširila (internet stvari, veliki podaci, veštačka inteligencija, 3-D štampa, itd.): Najmanje jednu naprednu digitalnu tehnologiju koristi 67% preduzeća u regionu CESEE, čime se sužava jaz u odnosu na SAD (71%), u skladu sa ukupnim trendom u EU (69%). Reagujući na pritisak da se prilagođavaju i inoviraju, veći udeo preduzeća u regionu CESEE nego u Evropi u celini (27% u odnosu na 24%) odnosno u Sjedinjenim Američkim Državama (21%) namerava da tokom naredne tri godine dâ prioritet inovacijama.
Ovo su neki od rezultata Istraživanja o investicijama sa naglaskom na centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, koje je EIB sprovela 2022. godine i danas predstavila na konferenciji „Euromoney” u Beču. To istraživanje prikazuje jedinstvene informacije na nivou preduzeća prikupljene u periodu od aprila do jula 2022. godine od 5000 preduzeća u regionu CESEE. Ono obuhvata pitanja finansiranja i druge izazove sa kojima se preduzeća suočavaju, kao što su investicione potrebe, klimatske promene i digitalna transformacija, i ispituje uticaj rata u Ukrajini i kovida-19.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde.
Potpredsednica EIB Liljana Pavlova rekla je: „Naše ekonomsko istraživanje ističe da je uticaj aktuelne energetske krize čak i veći u regionu CESEE nego u drugim delovima Evropske unije. Obnovljiv i održiv odgovor je najbolji način da se podrži energetska sigurnost Evrope. Da bi se ubrzala zelena tranzicija i smanjila zavisnost regiona od fosilnih goriva, EIB planira da pojača finansiranje čiste energije i da mobiliše do 115 milijardi evra sredstava za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, mreže, infrastrukturu za napajanje i skladištenje.”
Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, dodala je: „Niz šokova u poslednje tri godine doneo je višestruke izazove preduzećima širom regiona CESEE i u ostalim delovima Evrope. Preduzeća u regionu CESEE preduzimaju mere: Daju prioritet inovacijama (više nego što iznosi prosek EU), ostajući izvozno orijentisana i prihvatajući napredne digitalne tehnologije (u skladu sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama). Međutim, manje preduzeća u CESEE ulaže u nematerijalnu imovinu (istraživanje i razvoj, softver i obuke) nego što je slučaj u Evropskoj uniji kao celini. Neizvesnost i veštine, zajedno sa troškovima energije, najrelevantnije su dugoročne prepreke investiranju.”
Više investicija u inovacije i rešavanje klimatskih promena
Oko polovine preduzeća navelo je da klimatske promene utiču na njihovo poslovanje, pri čemu one na svako deseto imaju „velik uticaj”. Međutim, tokom prošle finansijske godine, samo jedna trećina je poboljšala svoju otpornost na fizičke rizike u vezi sa klimatskim promenama. Preduzeća u Rumuniji (49%) i Estoniji (40%) bila su najsklonija poboljšanju svoje otpornosti, dok su ona u Mađarskoj tome bila najmanje sklona (21%). Većina preduzeća preduzima mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, naročito u Rumuniji (93%) i Poljskoj (90%), ali nešto manje u Bugarskoj (70%).
Nasuprot Evropskoj uniji kao celini, preduzeća u regionu CESEE sklonija su tome da prelazak na strože klimatske standarde smatraju rizikom umesto prilikom. Prelazak na privredu sa nultom neto emisijom tokom narednih pet godina smatra rizikom naročito infrastrukturni sektor (41%). Na nivou preduzeća, isto važi i za preduzeća u Litvaniji (43%), dok su, s druge strane, rumunska preduzeća najsklonija da zelenu privredu smatraju prilikom. Istovremeno, Litvanija ima najveći udeo preduzeća koja su već investirala i planiraju da tokom naredne tri godine investiraju u rešavanje pitanja klimatskih promena, a zatim slede Rumunija i Slovenija.
Međunarodna trgovina
Preduzeća u regionu CESEE i dalje su izrazito izvozno orijentisana i otvorena za međunarodnu trgovinu, ali se suočavaju sa različitim poremećajima u trgovini. Većina preduzeća u prerađivačkoj industriji (94%) i velikih preduzeća (79%) navela je da su učestvovala u međunarodnoj trgovini, pre svega ona u Sloveniji i Slovačkoj. Četiri od pet preduzeća u regionu CESEE suočilo se, od 2021. godine, sa poremećajima u trgovini, a gotovo polovina ih je izjavila da su i rat između Rusije i Ukrajine i kovid-19 ometali njihovo poslovanje. Intervencije tih preduzeća da bi ublažila poremećaje bile su veće od proseka EU (45% u odnosu na 37% za EU u celini). Naročito, radi diversifikacije rizika, 63% preduzeća u regionu CESEE navelo je da je povećalo broj trgovinskih partnera, pri čemu je taj procenat najveći u Rumuniji (86%).