Nakon što je osam decenija ležao na dnu Dunava kod luke Prahovo, prvi od oko 200 brodova potopljenih tokom Drugog svetskog rata ovog je leta uspešno uklonjen. Podignuta pomoću kranova i specijalnih sajli, olupina je izvučena na površinu, a potom očišćena od mulja i rečnih naslaga.
„Ranije je bilo teško organizovati ovakav poduhvat, a sada je to, u doba savremene tehnologije i tehnike, mnogo lakše”, rekao je Aleksandar Banjac, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.
Brodove je potopila nemačka vojska 1944. godine, od kada ometaju plovidbu na ovom ključnom delu druge po dužini evropske reke, naročito kada je vodostaj nizak. U prvoj fazi predviđeno je uklanjanje 21 broda, zato što oni izazivaju velike zastoje u teretnom saobraćaju, a procenjuje se da Srbija zbog toga trpi godišnje gubitke od preko pet miliona evra.
„Sada je pravi trenutak, s obzirom na znatan porast rečnog saobraćaja i transporta robe Dunavom”, kaže Banjac. „Ova reka je žila kucavica Evrope, a ovaj konkretni deo od velikog značaja za brodare.”
- Pročitajte o zaštiti životne sredine u Srbiji
Otklanjanje uskih grla na reci
Količina robe i broj brodova koji prolaze kroz obližnju klisuru Gvozdena vrata u porastu su. Barže i druga plovila teško prolaze ovim uskim delom Dunava, gde je plovni put sužen na samo 90 metara. Eliminisanje takvog uskog grla ključno je za prilagođavanje očekivanom daljem rastu obima teretnog saobraćaja. Nakon uklanjanja 21 broda, širina plovnog puta biće 200 metara.
Ne radi se samo o podizanju brodova i njihovom izvlačenju iz mulja. U okviru procesa uklanjanja, sva municija pronađena na brodovima mora biti bezbedno izvađena uz primenu posebnih procedura, jer naglo izlaganje atmosferi može izazvati eksploziju.
„Zbog slabe vidljivosti u reci ronioci moraju ručno da pregledaju brodove kako bi ih identifikovali”, kaže Banjac. „U zavisnosti od stanja broda, neki verovatno neće moći da se izvlače, s obzirom na to da su veliki i u lošem stanju. Tu postoji opcija podvodnog sečenja i opcija ukopavanja. Trenutno se radi na ukopavanju dva broda u rečno dno.”
Koriste se specijalne pumpe kako bi se iz korita reke uklonili pesak, mulj i šljunak i omogućio bezbedan plovni tok duž Dunava.
Zajednički poduhvat Srbije i Evropske unije
U julu 2024. godine, Evropska investiciona banka je, u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), potpisala ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za ovaj projekat u iznosu od 16 miliona evra. Bespovratnim sredstvima se dopunjuju postojeći kredit EIB i tehnička pomoć, finansirani u okviru Inicijative EIB za ekonomsku otpornost i WBIF-a. Ta finansijska sredstva predstavljaju deo šireg paketa tekućih investicija u cilju povećanja kapaciteta, efikasnosti i bezbednosti unutrašnjih vodnih puteva duž Dunava i Save.
„Ova investicija doneće koristi građanima Srbije obezbeđivanjem pouzdanije i efikasnije transportne infrastrukture i podržavanjem privrednog rasta zemlje i regiona”, rekao je potpredsednik Evropske investicione banke Robert de Grot prilikom svečanog potpisivanja ugovora u Beogradu.
Za četiri godine, kada se uklone sve prepreke iz korita reke, vodni transport u Srbiji i regionu biće mnogo konkurentniji, jer će i bezbednost i efikasnost plovidbe ovim međunarodnim koridorom ispunjavati najviše standarde. Raščišćeni vodni put unaprediće i transportni pravac između Srbije i država članica EU, doprinoseći efikasnijoj integraciji lokalne privrede u lance snabdevanja EU.
„To je važan projekat i za Zelenu agendu, jer će olakšati preko potreban prelazak sa drumskog na vodni transport”, rekao je Emanuele Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji.
„Deo je Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, koji ima za cilj da mobiliše do 30 milijardi evra za region”, dodao je Žiofre. „Evropska unija konkretnim rezultatima doprinosi boljem životu građana Srbije.”
- Pročitajte kako je Investicionim okvirom za Zapadni Balkan predviđeno jačanje infrastrukture u regionu
