Pronalaženje posla nikad nije lako, ali neki ljudi nailaze na dodatne prepreke kada pokušavaju da se zaposle ili dođu do finansijskih sredstava.
Evropska investiciona banka, finansijska institucija Evropske unije, sarađivala je sa UniCredit bankom Srbija kako bi razumela te prepreke, mogućnosti za liderstvo i pristup finansiranju i razvila rešenja.
„Izvršili smo detaljnu socijalnu analizu kako bismo razvili kriterijume prilagođene kontekstu Srbije i čiji je cilj pomoć onim segmentima stanovništva koji se tradicionalno suočavaju sa dodatnim preprekama u pristupu tržištu rada”, rekla je Džulija Čejmbers, glavni savetnik Evropske investicione banke, angažovana na projektu kao specijalista za socijalnu inkluziju.
Kao rezultat, Evropska investiciona banka je 2020. godine razvila 30 miliona evra vredan inovativni program finansiranja sa društvenim uticajem za mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji koji podržava i promoviše zapošljavanje, preduzetništvo i liderstvo žena, mladih ljudi i osetljivih društvenih grupa.
Kredit uključuje „strukturirani mehanizam nagrađivanja zasnovan na rezultatima koji podstiče i nagrađuje MSP koja generišu pozitivan društveni uticaj”, kaže Ines Hobdari, kreditna službenica na čelu tima Evropske investicione banke koji je inicirao i strukturirao kredit.
Zato je kreditna linija dopunjena bespovratnim sredstvima za investicije u okviru Fonda Inicijative za ekonomsku otpornost. Takođe omogućava pružanje dodatne tehničke pomoći radi podrške UniCredit banci Srbija u sprovođenju tih kreditnih linija sa društvenim uticajem.
„Naša kreditna linija sa proširenim dejstvom nagrađuje mala i srednja preduzeća za njihovu podršku segmentima stanovništva koji su u nepovoljnom položaju”, kaže Mihael Štajdl, viši savetnik Evropske investicione banke za MSP i klimatsko finansiranje.
Oživljavanje interesovanja za posao u posrnuloj tekstilnoj industriji
Srpsko tekstilno preduzeće Jasmil, korisnik ove kreditne linije, odavno je posvećeno podršci zapošljavanju žena i osoba sa invaliditetom.
„Kao velikom preduzeću, potrebni su nam raznovrsni profili radnih mesta”, kaže direktor ovog preduzeća. „Naša industrija je radno intenzivna, odnosno iziskuje velik broj zaposlenih, kako u proizvodnji tako i u prodaji. Iz tog razloga smo usredsređeni na unapređenje radnog okruženja kroz kontinuiranu obuku i obrazovanje.”
Preduzeće je podnelo zahtev za kredit kako bi dodatno unapredilo uključivanje žena u sve aspekte svog poslovanja i investiralo u obrtni kapital.
„U poslovnom smislu, ostvarili smo pogodnosti od povoljnih uslova kreditiranja i bespovratnih sredstva koja smo dobili od banke”, kaže Vuletić. „Iz socijalne perspektive, preuzeli smo obavezu da doprinosimo većem zapošljavanju žena, naročito u onim opštinama u kojima se nalaze naši proizvodni objekti, uz istovremeno povećanje broja žena na rukovodećim pozicijama.”
Privlačenje i zadržavanje radne snage naročito je važno za tekstilnu industriju koja gubi na privlačnosti usled znatnog priliva uvozne robe sa Dalekog istoka.
„U narednom periodu planiramo da nastavimo sa poboljšanjem uslova rada za sve naše zaposlene i da podržavamo njihovo stručno usavršavanje”, kaže Vuletić. „Imajući u vidu sadašnje uslove na tržištu, svesni smo kritičnog značaja kvalifikovanih radnika i potrebe da sa njima blisko sarađujemo.”
Imenovanje žena na rukovodeće pozicije
Sličan slučaj je preduzeće Uspon Tehnika sa sedištem u Čačku, koje je rado iskoristilo priliku da za proširenje svog poslovanja, uz istovremeno unapređenje zapošljavanja, obezbedi finansijska sredstva pod povoljnim uslovima. Specijalizovano za sklapanje računara i distribuciju tehničke opreme, preduzeće neguje porodičnu atmosferu među svojim zaposlenima, čiji broj sada prelazi 100.
„Smatramo da su naši radnici naš najveći kapital”, kaže Vladimir Krstić, direktor preduzeća. „Bez njih ne bismo mogli da realizujemo svoje ideje. Iz tog razloga, pored toga što nudimo zaposlenje, nastojimo da svojim zaposlenima pružimo prilike za razvoj karijere.”
Otkako je dobilo kredit, preduzeće je zaposlilo 25 novih radnika, uključujući šest žena i 19 pojedinaca mlađih od 30 godina.
„Kreditna linija nam je dala dodatni zamah za investiranje u naše zaposlene kroz različite obuke i programe”, objašnjava Krstić. „Doprinela je i povećanom zapošljavanju i uključivanju osoba iz marginalizovanih grupa. ”
Pored toga što podržavaju proširenje poslovanja, ova nova finansijska sredstva omogućila su unapređenje žena na rukovodeće pozicije.
„Zahvaljujući UniCredit banci i kreditnoj liniji EIB, zaposlena sam kao rukovodilac službe za reklamacije”, kaže Valentina Kovačević iz preduzeća Uspon Tehnika.
Iako je to dosta stresan posao, tim službe pod Valentininim vođstvom uspeva da obezbedi uspešno rešavanje reklamacija i zadrži lojalnost kupaca.
„Korisnici ponekad sumnjaju u kvalitet usluga koje pružaju žene, ali vrlo brzo im dokažemo da greše”, zaključuje ona.
Zapošljavanje više žena građevinskih inženjera
Žene na Zapadnom Balkanu suočavaju se sa nepravičnim postupanjem na tržištu rada. Prema izveštaju Saveta za regionalnu saradnju, više od polovine produktivnog potencijala žena starosti između 15 i 64 godina ostaje neiskorišćeno.
To je uglavnom slučaj zbog društvenih normi, nedostatka ustanova za negu dece i tradicionalne raspodele uloga u domaćinstvu. Stope zaposlenosti žena stalno su ispod onih u Evropskoj uniji, uz visoku neformalnu zaposlenost. Muškarci u Bosni i Hercegovini u proseku su plaćeni 37,8% više nego žene, a u Severnoj Makedoniji 15,8%.
Poteškoće na koje žene nailaze na tržištu rada različite su od sektora do sektora, ali naročito je izazovna građevinska industrija zbog dugog radnog vremena i fizički zahtevnih poslova. Sa preko 150 zaposlenih, beogradsko preduzeće RAS Inženjering pokušava da ta pitanja reši svojim inkluzivnim praksama.
„U našem preduzeću”, kaže direktor Vuk Vujović, „već tradicionalno zapošljavamo žene u administraciji, knjigovodstvu i finansijama, kao i za magacinske i kadrovske poslove. One prvenstveno obavljaju kancelarijske poslove.”
„Međutim, otprilike pre pet godina počeli smo da zapošljavamo građevinske inženjerke. I sada, kada primamo nove inženjere, nastojimo da održimo uravnotežen odnos između broja muškaraca i žena.”
Građevinski sektor je jedinstven i po svojim veoma fleksibilnim rokovima plaćanja, koji se često produžavaju i do četiri meseca. Pored toga, cene građevinskih materijala na tržištu mogu znatno varirati, utičući na troškove projekata za koje može biti potrebno dve do tri godine da bi se priveli kraju. Bez pristupa bankarskim kreditnim linijama ili dovoljno sopstvenih sredstava, preduzeće može imati poteškoća u završavanju projekta.
„Budući da već negujemo praksu inkluzivnosti, naš motiv za podnošenje zahteva za ovaj kredit bio je dalje unapređenje tih nastojanja, uz istovremeno sniženje troškova, delotvornim usklađivanjem vrednosti sa svrhom.”
Svakom novom zaposlenom preduzeće dodeljuje iskusnog mentora da ga usmerava kroz procese i nadgleda razvoj njegove karijere. Takođe podstiče otvorenu komunikaciju između radnika i rukovodilaca svih nivoa, obezbeđujući efikasno rešavanje problema.
„Zahvaljujući našoj reputaciji, širokom portfoliju projekata i načinu odnosa prema zaposlenima, interesovanje za rad u našem preduzeću je veliko i dobijamo velik broj prijava na oglase za poslove”, kaže Vujović.
Podsticanje inkluzivnosti u sektoru živinarstva
Kada je reč o poljoprivredi, prakse društvene odgovornosti se polako uvode kako bi se obezbedila konkurentnost srpskih proizvoda na drugim tržištima. Iako Srbiji tek predstoji usklađivanje propisa u sektoru živinarstva sa EU, preduzeće za proizvodnju jaja Animal Commerce već uvodi prakse koje su neophodne za zadovoljavanje očekivanja tržišta EU po dobijanju dozvole za izvoz. Deo tih napora je inkluzivnost u zapošljavanju.
„Naše poslovne prostorije se nalaze u Vojvodini, regionu poznatom po svojoj multikulturalnosti, sa ljudima različitih nacionalnih pripadnosti i veroispovesti”, kaže Aleksandar Lejić, finansijski direktor preduzeća Animal Commerce.
„To se odražava u našoj radnoj snazi, koju čini oko 50 zaposlenih.”
Preduzeće je konkurisalo za podsticajni zajam sa društvenim uticajem, ne samo zbog njegovih povoljnih uslova, već i radi podrške integrisanju inkluzivnosti u svoju strategiju upravljanja.
„Ono što je novo kao rezultat ove kreditne linije jeste formalizacija procesa i politika inkluzivnosti u okviru našeg preduzeća”, nastavio je Lejić. „To će nam omogućiti da se, kada se dozvoli izvoz, proširimo na različita tržišta, poput Evropske unije.”
Tehnička pomoć dobijena u okviru ove kreditne linije uveliko je doprinela podršci tim naporima.
„Projekti kao što je ovaj mogu podstaći ljude da razmotre i prihvate inkluzivnost, čineći je delotvornim pristupom za postizanje tog cilja”, kaže Lejić.
Podsticaji za kompanije koje sprovode inkluzivne prakse
Da bi ispunila uslove za bespovratna podsticajna sredstva, preduzeća moraju ostvariti posebne, unapred definisane ciljeve u vezi sa zapošljavanjem, preduzetništvom, liderstvom i stručnim obrazovanjem.
Donatorska sredstva u okviru Fonda Inicijative za ekonomsku otpornost bila su odlučujući faktor u omogućavanju ove kreditne linije, kao finansijski podsticaj za preduzeća – jedne od ključnih komponenti projekta.
Taj poverenički fond udružuje priloge donatora kako bi, između ostalog, pomogao u pokretanju investicija koje mogu da stvore nove prilike, naročito za osetljive grupe, uključujući mlade ljude i žene na Zapadnom Balkanu i u južnom susedstvu EU.
„Siguran sam da ova kreditna linija doprinosi daljem unapređenju razvoja naše privrede”, rekao je Nikola Vuletić, predsednik Izvršnog odbora UniCredit banke Srbija, na svečanosti povodom zvaničnog pokretanja programa održanoj u junu 2022. godine u Beogradu, „s ciljem izgradnje održivijeg društva.”
- Pročitajte priču o Investicionom okviru za Zapadni Balkan i njegovim uspesima sa preduzećima širom regiona.